U fokusu - Srbija

Trgovci ponovo ucenjuju dobavljače i prete skidanjem sa polica

Sledi delistiranje proizvoda, a onda ćemo praviti nove ugovore. Inače, zakon je mnogo liberalniji od uredbe i neće postojati način da se naknade koje smo izgubili u poslednjih šest meseci ne plate. Od toga zavisi da li ćemo ubuduće sarađivati u punom obimu. Ovako je jedan trgovac našem velikom proizvođaču (koji je sa nama podelio ovu informaciju) objasnio buduću saradnju. On kaže da nije jedini koji je usmeno dobio ovakvu poruku niti takve poruke deli samo jedan trgovac, nego većina. Naš sagovornik kaže da je među proizvođačima bojazan da će cela namera države da reguliše tržište pasti u vodu ukoliko bude ostavljen i jedan dan bez uredbe, a do donošenja Zakon o nepoštenim praksama.

– Delistiranje znači da proizvodi koji su na policama već 20 godina jednostavno budu povučeni iz bilo kojeg razloga koji trgovac može da navede. Ili da na primer povuče te proizvode iz velikog broja objekata, što podrazumeva njihov termin „pun obim saradnje”. Najavljeno mi je da ću morati da platim sve ofrabate i to preko nekih drugih firmi i na druge načine i to za ceo period trajanja uredbe. Moram da napomenem da je uredba bila odlična za dobavljače i svo ovo vreme smo bili zaista mirni, međutim, situacija je sada vrlo napeta – kaže naš sagovornik iz jedne velike industrije i dodaje da ih plaši to što trgovci tvrde da će zakon biti liberalniji nego uredba. On inače tvrdi da su trgovcima već napravljeni neki ustupci poput naplate otpisane robe, što do sada nije bio slučaj.

– Oni jedva čekaju da otkuca 1. mart – kaže naš sagovornik. Prošle nedelje je, da podsetimo, predstavljen Zakon o nepoštenim praksama i on je na javnoj raspravi još nekoliko dana. Očekuje se da će biti usvojen sa prvim prolećnim zasedanjem, ali se još ne zna da li će Uredba o maržama biti produžena ukoliko ovaj propis do tada ne bude usvojen. Zakon inače donosi spisak zabranjenih praksi u lancu snabdevanja, vrlo striktno predviđa i sprovođenje i kazne i čak ima i izdvojeno „delo” koje je nazvano „komercijalna odmazda” i koje je strogo zabranjeno. Upravo tako bi moglo da se nazove ovo što trgovci sada poručuju dobavljačima po principu „ako ne prihvatiš uslove, nećeš biti na policama”. Inače, komercijalna odmazda je svaka mera kupca ili jače ugovorne strane kojom se kažnjava dobavljač zato što je ostvario svoja zakonska prava, podneo prigovor, prijavu ili tužbu ili je odbio da prihvati nepoštene uslove.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Politiku” da je Zakon o nepoštenim praksama dobar, ali ga treba rigorozno sprovoditi.

– Bilo je krajnje vreme da se država umeša i reguliše ove odnose na tržištu. Mi imamo situaciju da se trgovci ponašaju kao oligopol koji se oko svega dogovara i na taj način koriste svoju dominantnu poziciju. Oni se, istina, nisu oduvek tako ponašali, ali su počeli čim je kriza zakucala na njihova vrata. Navikli su na visoke marže, pritiske prema dobavljačima, profite, a opet nude manje kvalitetnu robu i sužavaju prava potrošača – objašnjava prof. Savić i dodaje da su cene na našem tržištu i dalje često više od evropskih. On smatra da je bilo vreme da država donese sistemski zakon koji koji će potrošačima dati veća prava u smislu cena, kvaliteta, međutim ona mora te zakone i da sprovodi. Takođe je važno da se na našem tržištu stvori i ozbiljnija domaća konkurencija i u trgovini i proizvodima.

– Ne smemo biti prepušteni na milost i nemilost pet velikih svetskih kompanija i da zavisimo od njih – kaže naš sagovornik i dodaje da zakon mora striktno da se sprovodi i da se naplaćuju kazne jer su samo rigorozne kazne čuvar prava potrošača. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bi trebalo imati u vidu da su trgovci jedan živ ekosistem koji trenutno verovatno razmišlja kako da zaobiđu propise i prilagode se novim pravilima. Iako ni jedan zakon ne može da reši ovu materiju osim tržišta, ipak, dodaje, uvek je dobro nešto definisati i zakonom.

– Konačne efekte ćemo videti u zavisnosti od sudske prakse. Koliki će biti kapaciteti onih koji prijavljuju takvo ponašanje, inspekcija. Sve zavisi od toga da li će se i koliko zakon sprovoditi – kaže Stevanović. On navodi primer da je juče kupio četiri limenke popularnog pića za 199 dinara, a pre šest meseci je to isto pakovanje koštalo 360 dinara.

– Tržište im je pokazalo da su pogrešili, iako imaju dobru konkurenciju oni su procenili da bi da uzmu više i potrošači su ih kaznili. Cena je otišla značajno dole, što znači da tržište može da se uredi lepo i zahvaljujući potrošačima koji nisu kupovali nešto što je nerealno skupo – zaključuje naš sagovornik.